Za izgradnju projekata oko specijalističkog sajma Ekspo 2027. novac ne predstavlja problem, već ljudstvo, zbog čega će iz više stranih zemalja morati da bude angažovano između 12.000 i 20.000 radnika.
Kako je nedavno priznao Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, naša zemlja nema tu radnu snagu, a nema dovoljno ni interesovanja radnika za građevinsku industriju.
– Za sada smo imali najviše stranih radnika iz Indije i Turske, verujem da će ih biti iz Filipina, Bangladeša i mnogih drugih zemalja – izjavio je Vučić za RTS, podsećajući da je dobra vest to što se iz inostranstva vraćaju oni sa najvišim obrazovanjem.
– Nažalost, najsporije nam se vraćaju ljudi koji su nam strašno potrebni sada: bravari, varioci, zanatlije, tesari... Varioci sada imaju najnižu platu između 95.000 i 100.000 dinara u Srbiji – istakao je Vučić.
Da domaća građevinska industrija, kao nosilac privrednog rasta, u poslednje vreme uopšte ne bi mogla da funkcioniše bez privremenog uvoza radne snage, mahom iz Turske, Pakistana, Indije i istočnoevropskih zemalja, uveren je i Bojan Stanić, pomoćnik direktora analitike Privredne komore Srbije (PKS).
– Srbija ima sve manje radne snage kada je u pitanju građevinska industrija. Ovako jedan veliki projekat kao što je Ekspo zahteva uvoz radnika, što iz EU, što iz vanevropskih zemalja. Da bismo zadržali postojeći kadar, ipak treba da održimo nivo zarada. Jer rastom plata destimulisaće se svi oni koji su planirali da traže bolje uslove života van granica Srbije. Ipak, ostaje pitanje da li naša zemlja može radnicima da ponudi zarade koje su, recimo, aktuelne u Nemačkoj – objašnjava Stanić.Prema podacima CROSO, prošle godine je u sektoru građevinarstva bio zaposlen 125.331 radnik (obuhvaćeni su svi obveznici plaćanja socijalnih doprinosa i osiguranici koji su u evidenciji po osnovu rada). Ipak, samo godinu dana pre toga, u 2022, prema anketi o radnoj snazi, u građevinarstvu je bilo zaposleno 172.800 ljudi, potvrdili su u Republičkom zavodu za statistiku (RZS). Ovim brojem su obuhvaćeni oni koji su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljali plaćeni posao, kao i oni koji su imali zaposlenje. Dakle, anketa obuhvata formalnu i neformalnu zaposlenost – navode u RZS-u.
U Udruženju za građevinsku industriju pri Privrednoj komori Srbije podsećaju da je nedostatak kvalifikovane radne snage u građevinskoj industriji konstantan više godina unazad.
Ivana Vuletić, sekretar udruženja, podseća da uprkos statističkim pokazateljima koji iz godine u godinu beleže porast prosečne zarade u građevinarstvu, smanjen je broj zainteresovanih za upis u građevinske škole.
– S obzirom na investicioni ciklus koji je najavljen i brojne infrastrukturne objekte koji treba da budu izgrađeni u narednom periodu, očekuje se i otvaranje novih radnih mesta u građevini. Nadamo se da će i najavljena liberalizacija tržišta rada u okviru inicijative „Otvoreni Balkan” otvoriti mogućnosti za lakše upošljavanje nedostajuće radne snage u građevinarstvu – ističe Vuletićeva.
Ipak, predstavnici sindikata smatraju da naša država nedovoljno ceni domaća građevinska preduzeća i da dosad nije mnogo uradila da se obnovi radna snaga i građevinska operativa.– Tvrdim da u ovom trenutku u Srbiji ima dovoljno građevinskih firmi koje mogu da se uhvate ukoštac sa ozbiljnim projektom, kao što je gradnja Ekspa. Ta preduzeća imaju dovoljno radnika za takve angažmane. Nažalost, država ne ceni dovoljno domaća preduzeća. Jer ako znamo da imamo oko 170.000 radnika u građevinskoj industriji, kako nam onda nedostaje još 20.000 radnika za gradnju Ekspa – pita se Saša Torlaković, predsednik sindikata radnika građevinarstva, dodajući da je rešenje u plaćanju tih radnika.
– Kad kažu da ljudi nisu zainteresovani da rade ovde, odgovor je u tome da ih samo treba platiti, kao što bi bili plaćeni kada bi otišli u inostranstvo, jer je prosek zarada u građevinarstvu ispod medijalne zarade, a radnici često dobijaju pare na ruke, dok nam strani radnici „dampinguju” cene. Možda su nam zato potrebni ti inostrani radnici, da bi oborili cenu rada – zaključuje Torlaković.
Istina je da Srbiji i dalje najviše nedostaju građevinci svih stručnih sprema, a naročito oni sa niskom stručnom spremom zanatskog tipa: tesari, zidari, armirači, pomoćni radnici... U budućnosti se očekuje sve veći deficit iskusnih kvalifikovanih radnika, pre svega zbog loše starosne strukture.
Zoran Marković, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije, podseća da su zanimanja poput bravara, alatničara, varioca ipak i kod nas dobro plaćena.
– Tu ne bi trebalo da bude problema prilikom zapošljavanja na gradnji Ekspa. Ali zato, recimo, pletači žica ili oni koji obavljaju proste manuelne poslove na gradilištima za prosečnu platu od 50.000 dinara neće da rade u Srbiji za te pare, pa idu preko. To je problem, jer, primera radi, ručak u Beogradu i ručak u Minhenu košta isto – ističe Marković, podsećajući da uz sve to treba razmišljati i o stručnosti stranih radnika na gradilištima.
– Ti stranci koji budu gradili Ekspo jesu sigurno dovoljno stručni za neke proste fizičke radove, a za složenije radove to je već pitanje. Da bi se reklo za majstora da je dobar, on treba da ima od tri do pet godina radnog iskustva – napominje Marković.